* Данный текст распознан в автоматическом режиме, поэтому может содержать ошибки
721
дре
дре
723
възирати стьказашя (%oi\asa). Злшпостр. сл. 3. Моря Чьрмьнаго поучиноу не мокръшми стопами дргЬвьнии шьствова Издраиль. Мин. Празд. XII в. 102. Павьлъ др^внии (зват. пад.). т. ж. 119. Како Июда древьнии ти оученикъ предание готоваше на тя, вечеряй льсгьно, ковьникъ неправьдьнъ. Воскр. Tpiod. Цвгьт. XII в. 38. Възнесе насъ на др'Ьвьнек блаженьство, иже преже врагъ похотию окрадъ. Tpiod. Cae. д. 1226 г. Древнш хранограФИ. Псков. I л. 6792 г. Ставити митрополиты и apxienucKoiJM и епископы, по древнему обы-чею и уставу, въ всЬ области вселеньсшя naTpiapxia по изначальству, яко же предала есть божественая съборная святая апостольская вселеньская церкви. Наст. гр. патр. Ант. 1393 г. Възб-Ьсовався оубо за правую и древнюю втЬроу щурлтулгл). Георг. Ам. 309. Древнш чл'ци заше'иге вънлотьское жалаше и блазни (oi ъа&ои). т. ж. 39. Древнихъ временъ не поминая. Псков. 1л. 6964 г. Елико ихъ любезно почитаютъ древняя летописца, т. ж. 6978 г. Како быша древнш князи и мужи ихъ. Соф. вр. введ. — По древьнемЬ; — какъ прежде: - - Велики! кнзь. . . ваше челобитное моление приемлетъ и миръ по древнем^ даетъ вамъ. Прощ. гр. Кипр. м. Новг. 1393 г. — Ср.: Како древ-н'Ьа пр'Ьидж, како новаа процвТед. Г лаг, Клоц. 839. Како древьнгага нрйидоша, како новаа процв-Ьтоша. Су пр. р.
— старый: — Старъ и древень есть въ насъ, crap-Ьи оца твоего деньми (xai уе тгр?<у(30тт)? x.a.i ye ткхХам;, et senex et aetate iam gravis). loe. XV. 10. Ту близъ есть столпникъ, мужъ древенъ, и страшенъ видомъ, и старъ деньми. Дан. иг. (Сах. 18).
— старМшШ: — Се бо, клико же вълие w блаженгЬмь и велиц-Ьмь оци нашемь беодосии, оспъгговага, слъх-шахъ w дрЗзвьниихъ мене оць, бъшъшиихъ въ то времд. Пест. Жит. веод. 31. Иже по mhi, пршдетъ, древнш мене есть (ante me). Григ. Двоесл. XVII в. 28.
— alomo;: — Еда стезю древнюю сохраииши, въ ню же ходиша м&ше неправедни (трфом atavwv, semitam sae-culi). loe. XXII. 15.
— Ср.Чеш. (Юнгм.) drevny, drevni; drivni; drevnejsi — an-tiquus, prior: — O bych byl o zpusobu ^ stesti drevniho (Br. lob. XXIX. 2). Drevni nepravost (Zalm. LXXIX. 8). Drevnich hrichuw (N. О. 1475 г. Вот. III. 25). — Срб. (Дании.) древьнь — pristiuus: — Древнкмоу цароу Ко-станьтиноу (Жит. Сим. 16). Древнее вр1змс (Грам. Стеф. Дуги. Хил, 1348 г. 131).
древьнооть — antiquitas: -— Оутвьрждеша ст. нимъ въ древности крепка (sic -у.шшужту., in antiquitates). loe. XXXVII. 18. Светлый есть въ древностехъ (ev тоц 77a/.aiwp.aTiv, in antiquitatibus; въ обетшании). т. ж. XXXVI. 21, 28.
древе = древе — издревле, давно. Опт. XIII в. 44.— См. древле.
дреколь и произв. — СМ. дрьеоль и пр.
дрем ани к. — см. дреманик.
дремати — см. дремати.
дробити, дроблю — assecari, f rus tare, comminuerc: — Огнь же, и мечь, и зв^рик, и дроблщеи плъть ногъ-ТЪ1 (тсир Se у.ул ?i
1жштиимъ отъ бла-