
* Данный текст распознан в автоматическом режиме, поэтому может содержать ошибки
721 дре дре 722 древеница — см. дрввеница. древле == др®вле— въ древности, н'Ькогда, olim: — Древле оубо въ врЬтищи и попе.гЬ покагалисд быша (zalca, olim). Me. XI. 21; Лук. X. 13. Древле Бъ гл*а къ оцмъ нашимъ нрркм (xo&ai). Евр. I. 1. Благо бо и оустлпити Боу. .., гако п Moyen. .. древлк, Иеремиа посл'Ьжде (xaAacoc). Гр. Паз. XI в. 3 73. Сему Бъ" спону нЬкаку створи бъ1ти кму хртьгану, гако лее древле ПлакидЬ. Пест. Бор. Гл. 6. ДрОвле. Опт. XIII в. 3. Древлк. Пот, Tpiod. XIII в. 6. Рено бы др'Ьвле Icoy Наоугиноу Бмь. Hoei. I л. 6745 ъ. Куда же древле погани жряху бОсомъ на горахъ, туда же ныиЬ церкви святыя стоять. Соф. вр. введ. — Ср: Съмръть древле др-Ьв'Ьнъ жездт» пршмъши чека рода корень вр-Ьди. Глаъ. Клоц. (lo. Злат. на вел. пят.) — xpwi, mane: — Денница древле восходдпца. Иппол. Антихр. 17 (Hex. XIV. 12). — прежде: — ВъвверОте древлк плевелы (xpwTov). Me. XIII. 30. Остр. ев. Повели ми древлк шьдъшоу погрети оца мокго. Лук. IX. 59. т. ж. (xpuTov; Юр. ев., Панд. Ант. XI в. 254 — дрОвле). И лее еппъ... д|Гзнетъ нрикоснутися древле оброученыга км& сл&кьбы, web-ченъ бЬ;детъ w црйи (Уст. Еря. — пьрвОи, хоте). Еорм.28апл. Т'Ьмь же оуповага блаженыи, гако имать прогънати га СО м-Ьста того, га ко же др'Ьвле отъ >ri;-сильницд. Пест. Жит, Оеод. 22. Апльскыи гласъ древле аплскь л'Ьтъ крЬпяся (хротат, ante tempora aposto-lorum). Златостр. сл. 4. Житьга нъша, гаже древле оунъшьна и ненавистьна, та нъша избирактьега. lo. екз. Бог. 238. Древле бо того прислалъ к немоу. Ип. л. 6763 г. Не брани ми древле написати послаще къ АполонидК, и тако железы мя обложите (prius... et post). Прохор. Жит. lo. Богосл. XX. Поклонися древле 1оанну, таже родителемъ своимъ. т. ж. XXI. Древле да бесЬдЙемъ къ моужоу томоу (prius alloquamur). т. ж. Др'Ьвле испытанига. Мее. Пат. Др-Ьвле створенига. т. ж. — См. пьрвек.. древле даже — прежде чгЬмъ, priusquam: — Древле даже не бьТ въ изгнанш (antequam mitteretur in exi-lium). Прохор. Жит. Io. Богосл. XII. Възв'Ьсти древле даже не моученъ боудеши (priusquam). т. ж. I. Древле даже не пршдетъ (priusquam veniet). Григ. Двоесл. XVII в. 58. древле когда (В.) — некогда, aliquando: — Амма-нитяне и ИдКиОане многъ нар и;4 събравше древле когда. Псалт. толк. Oeodopum. ne. СХ. 1. — Ср. Пол. (Линде) drzewiej, prcdzej, rydlej, pierwej: — Drzewiej nizli wniydzie do niego (Leop. Lev. XIV. 36). Drzewiej puscic nie eliciat (Bld.).—Чети. (Юнгм.) dfiweji, driwe, driw; drewe— casneji, prwe: — Driwe nez jidam wsdycham (lob. III. 24). Driw ctyr let (Wrat. cest.). Driwe casu (W. Kal. 29 attg.). Driwe paliorkow wsech (Glag. Iob.XV.7).—XQ^ji. drevi, drevej — ужо. — Срб. (Данич.) древлк — olim: — W сихь древлк велегласно вещаше.. . Давндь. I 'рам. 1411 г. — См. древ®. древльмьнимъхи: — При Тимооеи архиеппО Але- ЛандрьстЬ древльмьним'Ьмь (хротероч, prius). Ефр. Крм. Трул. 2. древльнии = др®вльнии — прежшй, прежде быв-шШ, старинный: — Др-Ьвльндга образъ1 чьтити (~х-'imrjjr). Ефр. Ерм. Трул. 82. Древльниими правилъ1 отъречено бысть (хоЛои x?xmo