* Данный текст распознан в автоматическом режиме, поэтому может содержать ошибки
-
578 —
2. Faire former. 3. Mettre en ordre, arranger): Протече&а седумдесетъ
чешми Злато и стребро; Уще толку они такамъ дуздисаа И на себе и на конье Що имъ с*рце сакаше. М. 31. Д у з и н а с. ж. дюжина. Ако ма поискала друга подолня (мома), н-Ьмамъ любовъ камъ нея, отъ конто ина доро дузина. Л. Д. 1875 р. 129. Дв* дузини ризи. Р. А . р . 152. Д у к а д й н ч е имя собств. Д у в а д и н с в а зеня. Та да пойдишъ зеня Дукадипска. Тано имамъ дете Дукадинче М. 121. Д у в а т о с. с. 1) родъ мелкой монеты. Кой-то не почита дукатото, той и хылядо- то не ще да знае. Ч. 174. 2) дукатъ: Болеринъ седи, Лазаре, съсъ млад* болярк*, дуката чете. Ч. 35. Пойде овчаръ при лепи девойки, И имъ фарли ж*лти-не дукади. М. 57. Еошулица копринена, Со бисеръ к поднизана. Со дукати покитена. М. 248. Д у к а т ч е ум Трына монци за кошъ плЬв*, Три калпаци за дукахце. Пк. 16. Д у в я н ъ * (Dukian s. p. En ar. dukkian Boutique.) с. м. лавка. Изеде му сирнита, Снрмита отъ душано Брза конд отъ пайвано. В,
114. Д у к я н д ж й я (dukidndji s. p. t. Boutiquier, marchand en boutique) с. с. лавочникъ. Д у к я н д ж и ч е ум. Ако ли идншъ и додншъ,
Халлаъ да ти с* дукянн Заедно съ дукянджичета. М. 108. Д у л а к ъ * с. м. покрывало, вуаль. И си к позна млада не&еста, И си ш поена бурма златена, И си го фарли дулавъ отъ гла&а. М. 66. Отф*рли дулакъ шарени. М. 241. Найпосл* к (невЪста-та) прекрнваетъ со дулакъ (превезъ). М. р . 520. (см. дувакъ). Д у л а п ъ * с. м. Д у л а п ч е ум. 1) шкапъ. Старец-атъ отвори дулапъ на егЬнл-т* (Старецъ откинулъ двери ставня, висящаго настгьнп>). Р, 84. За това дай ми тамъ отъ дулапчето Евангел1е-то ми, азъ искамъ до утр* да прочет* до колко-то мог*- Зк. 208. (ср. долапъ). 2) мотальни ца (мотальный снарядъ для шелковичною червя) син. врътешка. ср. подъ сл. к*дьрець. Пк. 67.
Д у д б ё р ъ (Bilber,
eoeur 2. Joli, beau; jolie,
adj. p. compos. 1. Qui enleve, qui ravit le belle, срб. дилбер) красивый. Дивойко мила
хубава! Изл4зи дульберъ излези, Банка дульберъ на двори. В. 89. У вечеря к свака драга Свои дилберу любезна! Ч. 344. Во кула-та нмаше три дулбери како еденъ така други. М. 504. У кого си погледала, дульберо! Секому си болесъ дала, назлю. Кону два дни, кону три дни. М. 297. Не нога дульберъ, норе, да стана. М. 334. Велико дульберъ Бугарко, Велико една на нама. М. 356.